Хладњаци се често праве од расхладне воде која садржи јоне калцијума, магнезијума и карбонате. Када ова расхладна вода тече преко металних површина, формирају се карбонати. Поред тога, растворени кисеоник у води за хлађење изазива корозију метала, формирајући рђу. Формирање рђе и каменца смањује ефикасност размене топлоте. У тешким случајевима постаје неопходно распршити расхладну воду на спољашњост кућишта. Прекомерно стварање каменца може зачепити цеви, чинећи размену топлоте неефикасном. Подаци истраживања показују да наслаге каменца имају значајан утицај на губитке у преносу топлоте. Повећано накупљање каменца доводи до већих трошкова енергије, наглашавајући потребу за уштедом енергије, продуженим животним веком опреме и смањеним временом и трошковима производње.
Традиционалне методе чишћења као што су механичке методе (стругање, четкање), чишћење водом под високим{0}}притиском и хемијско чишћење (прање киселином) дуго су представљале бројне проблеме: не могу у потпуности да уклоне каменац и друге наслаге; киселина кородира опрему, стварајући цурење; заостала киселина изазива секундарну корозију или корозију испод{1}}наноса, што на крају доводи до замене опреме; штавише, чишћење отпадних вода је токсично и захтева значајна улагања у третман отпадних вода.